Ispovijesti

Trpim nasilje u porodici. Otac je alkoholicar. Ismeva me, i naziva pogrdnim imenima, govoreci kako se nikada…

Trpim nasilje u porodici. Otac je alkoholicar. Ismeva me, i naziva pogrdnim imenima, govoreci kako se nikada necu udati i da mi Bog pomogne koliko nista ne znam raditi. Radim najteze fizicke poslove. Juce sam kuvala boraniju i tata je dosao pijan udario me po dupetu i poceo da mi se unosi u facu krenula sam da placem vikao na mene kako nikad ne operem ruke pre spremanje rucka… Galami na mene kada se ne javim na telefon jer se trenutno kupam. Rekao mi je kako je ovo telefon zadnji koji sam dobila i da ce mi ga kako kaze “strpati u usta”. Godinam me nije izveo nigde kao cerku. Izbegne sva ta porodicna druzenja. Glumim da mi je zivot super a vristala bi. Smatram da mi je najveca greska ta sto sam ostala ovde i studiram, i sto nisam pobegla zauvek odavde.

-Moja draga kćerka, moja magistrica, se udala i promijenila prezime i malo mi srce slomila. Da je bar zadržala svoje i dodala muževo, uzela je samo njegovo. Nikada joj ništa ne bih rekao, ali me boli. To je ipak njen izbor, njena odluka, ali tolike godine sam radio, zaduživao se čak ponekad da bih je školovao, da ima i za stan i fakultet i za slobodno vrijeme, i ponovo bih, ona je moje sve, ne kazem da je bilo šta dužna, ali kada je neko zovne tim drugim prezimenom, kao da je sav njen trud, sav trud naše porodice samo pao u vodu jer se udala, i kao da pripada drugoj porodici, osvjetlava njihov obraz. Baš mi bude ponekad žao.

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close