Ispovijesti

Kada sam imala nekih 11-12 godina majka mi je bila oboljela od raka dojke i zajedno s njom sam prezivljavala pakao…

Borila se nekih godinu ipo dana i na zalost na kraju ta glupa bolest je savladala i oduzela joj zivot. Poslije toga nikad se nisam mogla oporaviti od tog gubitka i prihvatiti tu glupu cinjenicu da je zbog jednog cvorica izgubila zivot ali takva je ta opaka bolest. Kasnije sam se i ja udala zapocela svoj zivot,porodila se imam dvoje djece i skoro sam na kupanju osjetila kao neki cvoric na dojci. Sve one slike iz djetinjstva su mi se vratile odmah sam otisla doktoru i uradila nalaze, poslije toga niti jedem niti pijem ne mogu da vjerujem sta se desava jer ne zelim jos jednom da prolazim kroz onaj pakao sto sam prolazila i ne zeelim da moji klinci dozive ono sto sam ja. Molim Boga da sve bude uredu i da nije nista opasno jer ne znam kako bih podnijela da nesto bude.

-Šest i po godina posle rođenja sina, rodim prelepu devojčicu velikih plavih očiju. Od uvek je bila posebna i po svemu drugačija od brata. Kad je imala oko dve-tri godine počela je čudno da se ponaša. Sve je manje pričala, zatvarala se u sebe, odbijala komunikaciju i na sve reagovala histeričnim vrištanjem…Osećala sam se krivom i poraženo. Svi su mi govorili da mi je dete autistično, ali sam je ja znala u dušu i videla u njenim očima da je nešto drugo u pitanju. I bila sam u pravu, istraumirana zbog vaspitačice upala je u selektivni mutizam. Nakon puno truda, rada, pažnje, strpljenja i ljubavi i moja princeza je puna života, predivna , brbljiva, odličan djak i sa sjajem u okicama….A ja-ponosna mama.

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close